- Pi­še: Bu­di­mir Vu­ko­vić

Je­dan od in­sti­tu­ta de­mo­kra­ti­je u biv­šoj SFRJ bio je tzv. ,,plu­ra­li­zam in­te­re­sa“. To je bio ori­gi­na­lan de­mo­krat­ski is­ko­rak ne­po­znat is­toč­nom blo­ku i to­ta­li­ta­ri­zmu. Do tog pu­ta do­šlo se pre­ko gre­ša­ka ti­pa „In­for­mbi­ro“, pre­ko ze­mljo­rad­nič­kih za­dru­ga, pa pre­ko pri­vred­ne re­for­me. Da­nas se u za­pad­nim ze­mlja­ma uoča­va su­prot­nost in­di­vi­du­al­nih pra­va i dr­žav­nog apa­ra­ta ko­ji is­klju­ču­ju jed­no dru­go. (U stva­ri, plu­ra­li­zam in­te­re­sa je te­ko­vi­na li­be­ral­nog ka­pi­ta­li­zma ko­ja u prak­si ni­kad ni­je za­ži­vje­la.)
Ori­gi­na­lan put so­ci­ja­li­zma ko­ji su za­go­va­ra­li te­o­ri­ti­ča­ri sa­mo­u­prav­nog so­ci­ja­li­zma da­nas pred­sta­vlja uzor i pu­to­kaz nor­dij­skim ze­mlja­ma. To što su nas sta­vlja­li u isti koš sa to­ta­li­tar­nim re­ži­mi­ma po­sle pa­da Ber­lin­skog zi­da pred­sta­vlja ne­zna­nje i an­ti­so­ci­ja­li­stič­ku hi­ste­ri­ju. Li­be­ral­ni ka­pi­ta­li­zam ko­ji po­ne­ko sma­tra po­sled­njom fa­zom u raz­vo­ju dru­štva po­ka­zao se kao neo­dr­živ pro­je­kat bu­duć­no­sti.
Per­spek­tiv­ni mla­di­ći iz so­ci­ja­li­stič­kog pe­ri­o­da (ko­ji su da­nas na vla­sti) iz­da­li su mo­ral­na i de­mo­krat­ska na­če­la ko­ja su bi­la ugra­đe­na u si­stem. Po­tom­ci ro­đa­ka – iz­vo­je­va­ča re­vo­lu­ci­je pri­gra­bi­li su za svo­je lič­ne in­te­re­se iste te te­ko­vi­ne. Iz­dav­ši ide­je svo­jih pre­da­ka na či­jim su le­đi­ma pro­fi­ti­ra­li, oni su stvo­ri­li ma­fi­ja­ški buć­ku­riš sa so­ci­ja­li­stič­kim ime­nom.
Ne­ki tzv. du­hov­ni­ci (sa iz­ra­že­nim egom) ka­žu da su nji­ho­vi ro­di­te­lji ubi­ja­li da bi oni da­nas kra­li. To ni­ka­kve ve­ze ne­ma sa isti­nom, jer su oni po­tom­ci ro­đa­ka ko­ji su ko­ri­sti­li ne­za­slu­že­ne pri­vi­le­gi­je.
Na­vik­nu­ti na ostat­ke pret­hod­nog pe­ri­o­da kad je dr­ža­va igra­la ar­bi­trar­nu ulo­gu (u pred-de­mo­krat­skom pe­ri­o­du) oni u slo­ga­ni­ma pred iz­bo­re is­tu­ra­ju pa­ro­lu „sna­ga dr­ža­ve“. Ti ču­va­ri dr­ža­ve ni­kad ni­su osje­ća­li de­mo­krat­ske te­žnje ta­da­šnjeg ru­ko­vod­stva ko­je je mir­no pre­da­lo vlast. Oni nas vo­de u Evro­pu ja­ča­njem dr­ža­ve i nje­nog apa­ra­ta ko­ji su ne­spo­ji­vi sa su­šti­nom de­mo­kra­ti­je.
Biv­ši pred­sjed­nik vla­de jav­no je iz­ja­vio da je ci­je­na čo­vje­ka ono­li­ka ko­li­ki mu je udio u dr­žav­nim po­slo­vi­ma. Sa­da­šnji pred­sjed­nik vla­de pod­sje­ća na dr­žav­ne apa­rat­či­ke ko­ji u njoj vi­de bo­žan­stvo i cilj dru­štve­nog bi­ti­sa­nja. Umno­ža­va­nje za­ko­na on ra­ču­na u lič­ni uspjeh – a od dav­ni­na se zna da što je vi­še za­ko­na u dr­ža­vi – to se oni vi­še kr­še.
Evrop­ska bi­ro­kra­ti­ja iz­gle­da smi­je­šno u oči­ma de­mo­krat­ski ori­jen­ti­sa­nih in­te­lek­tu­a­la­ca u nji­ho­vim ze­mlja­ma. Evrop­ska bi­ro­kra­ti­ja po­dr­ža­va i hva­li auto­krat­ske re­ži­me uvo­de­ći de­mo­kra­ti­ju pre­ko go­mi­la­nja no­vih za­ko­na. De­mo­kra­ti­ja se svo­di na for­mu ko­ju dr­ža­vo­tvor­ni so­ci­ja­li­stič­ki sve­ci tu­ma­če ka­ko nji­ma od­go­va­ra. Ka­ko su i sa­mi za­ko­ni for­mal­ne pri­ro­de oni ih iz­vr­ga­va­ju ru­glu na naš ori­gi­na­lan na­čin. (To na Za­pa­du na­zi­va­ju – je­din­stvo sa pri­zna­va­njem po­seb­no­sti čla­ni­ca). Kao što su u Ru­mu­ni­ji iz­gla­sa­li za­kon ko­ji šti­ti lo­po­ve to zna­či da za nas ne­ma ni­ka­kvih pre­pre­ka da se pri­klju­či­mo po­ro­di­ci raz­vi­je­nih.
Bi­će da je evrop­ska bi­ro­kra­ti­ja na­pu­sti­la de­mo­krat­ske prin­ci­pe ko­je smo mi ne­kad ima­li ugra­đe­ne u sa­mo­u­prav­ni si­stem. Pod ma­skom de­mo­kra­ti­je šti­ti se par­ti­to­kra­ti­ja u či­jim re­do­vi­ma se na­la­ze oni ko­ji su raš­či­sti­li sa mi­ni­mu­mom mo­ral­nih na­če­la.